S’obzirom da tri/četiri godine unazad aktivno volontiram u Crvenom krstu Kuršumlije ne bih mogla da izdvojim ni jednu akciju kao posebnu, svaka je posebna na svoj način, i svaka nosi neku svoju  priču i poruku.

Mogu da kažem da sam kroz volontiranje stekla  veliko iskustvo i divne prijatelje, a taj krug prijatelja se znatno proširio jer sam zahvaljujući tituli volontera  igrom slučaja  čula za mlado udruženje građana “Ad Fines Cultus”.

Inače sam osoba puna entuzijazma, i osoba koja je baš hiperaktivna i znatiželjna. Samo postojanje ovakvog udruženja/organizacije čiji cilj postojanja nije od nekog ličnog interesa; gde su postavljene neke moralne vrednosti, i gde je u interesu cele ekipe da uvedemo radikalne  promene u našem gradu koje će motivisati pre svega naše najmlađe sugrađane da se aktiviraju i zajedno sa nama stvaraju neku bolju budućnost-bilo mi je sasvim dovoljno da sa zadovoljstvom postanem deo tog  tima. I sasvim sam sigurna da ni malo nisam pogrešila.

Sklop ekipe je fantastičan, nema onih negativnih vibracija između i uvek su raspoloženi za saradnju, priču.

Kao novopečeni član udruženja, baš sam oduševljena svim radovima do sada i budućim ciljevima, za koje sam sigurna da ćemo malim koracima polako ostaviti velike tragove. Biti deo ovakog društva pruža zaista lep i neprocenjiv  osećaj, koji se ne može ni sa čim potkupiti.

Kako za mene tako i za ostale članove postojali su oni dani kada baš nismo mogli dalje, gde se odustajanje ispostavljalo kao jedini izlaz, takve situacije su kao mač sa dve oštrice ili ona neka presudna  raskrsnica.

Međutim, baš ti takvi trenuci nam daju vetar u leđa da nastavljamo dalje, jer ipak odustajanje nije opcija. 
Biće sve ovo što radimo “fantazija” (kako kaže jedan naš tamo član iz udruženja koji odgovara za naše postupke), i ja sam u to sigurna.

Baš čvrsto verujem u armiju “Ad Fines Cultus”.